Rimokatolička crkva, protestantske crkve, Anglikanska crkva i pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena po gregorijanskom kalendaru, danas proslavljaju Božić.
U katoličkim crkvama služene su ponoćne mise, a u Bazilici Svetog Petra ponoćnu misu predvodio je papa Franja.
U Crkvi Uznesenja Blažene Device Marije u Beogradu božićnu ponoćnu misu je predvodio beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar.
Hočevar: Na Božić otvorimo svoj razum i srce
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar kaže da danas, na Božić, moramo da budemo budni i da svoj razum i srce otvorimo, jer ne možemo prihvatiti Boga ako ne prihvatimo svakog čoveka.
Patrijarh (Porfirije) učinio jedan proročki potez
Nedavno je patrijarh Porfirije posetio nadbiskupa Hočevara i obišao radove na obnovi katedrale Marijanum. Doneo je skromnu pomoć, ali i veliku podršku zbog čega je nadbiskup Hočevar izrazio veliku zahvalnost.
„Uvek je većinska crkva odgovorna za manje u smislu širenja dijaloga i susreta. Patrijarh je učinio jedan proročki potez i dolaskom pred Božić je pokazao mnoštvo mogućnosti povezivanja„, naglasio je nadbiskup Hočevar.
Poruka beogradskog nadbiskupa za današnji dan je da je ove godine nastojao da molitvom i blizinom bude blizak svima i poželeo svima da osete da se Isus rodio pre svega u našim srcima.
„Slavimo 25. zato što se tada rađa novi dan, nova nada i nova mogućnost. Hrišćani su pokazali da je Isus Hrist sunce pravde, nepobedivo srce, a za nas je stvarnost da se Bog snizio i sjedinio sa čovekom. Bdenje i zatim liturgija u pola noći je simbolika da svetlo dolazi u potpunoj noći, otvara se nebo, pojavljuju se anđeli i dolazi na svet Isus Hrist„, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a nadbiskup Hočevar.
Bogatstvo Božića je u smislu da je Bog postao čovek i danas moramo da budemo budni i da svoj razum i srce otvorimo, jer ne možemo prihvatiti Boga ako ne prihvatimo svakog čoveka, naglašava Hočevar.
„U tom zajedništvu treba da se radujemo„, poručio je nadbiskup Hočevar.
Božić je toliko bogat da možemo govoriti o njemu toliko, a da nikada ne kažemo sve, istakao je on.
„Moramo da imamo brigu za druge. Danas je previše naglašena jedna dimenzija života – materijalno, a zaboravili smo ono što je i u Svetom pismu naglašeno, a to je da nije na prvom mestu samo telo, već da treba da govorimo o duhu, o filozofiji, kulturi. Danas govorimo samo o onome što smo mi stvorili, a svet je postojao i pre nas. Pobožno znači da znamo uvek potražiti ono što je suštinsko. Božić je i praznik praštanja, jer je Bog prvi nama oprostio„, rekao je nadbiskup Hočevar.
Božić je, kako kaže, pre svega porodični praznik, jer je i Hrist hteo da se rodi u porodici i živeo je u njoj. Zbog toga treba otkrivati svoj identitet, svoju tradiciju i treba živeti u istrajnosti, u konstantnosti.
Prema jevanđeoskom predanju, Isus Hristos je rođen 25. decembra u Vitlejemu pa se, uz razlike u kalendarima, taj datum kao početak nove ere i nove istorije čovečanstva poštuje u celom hrišćanskom svetu.
U Srbiji osim katolika, Božić danas slave i pripadnici rumunske nacionalne zajednice, iako su pravoslavne veroispovesti, jer poštuju revidirani julijanski kalendar koji je 1923. godine načinio Milutin Milanković.
Božić danas slave Rimokatolicka crkva, protestantske i Anglikanska crkva, kao i neke pravoslavne crkve, poput Grčke, a 7. januara Božić slave Srpska pravoslavna crkva, Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, egipatski Kopti kao i grčki starokalendarci.
Beogradski nadbiskup poručio je u božićnoj poslanici da nam Božić najjasnije pokazuje pravac u kom moramo ići ako želimo da budemo srećni.
Kako je podsetio, Božić je najcelovitije nadahnuće svima nama, zemaljskim ljudima, večnim tražiteljima sreće, ali i večno nezadovoljnim bićima.
„Rodenje sina Božijeg govori da nije istina da ne postoji čist vazduh i čista voda. Govori i da imamo lek za sve bolesti, kao i da postoji nadahnuće za baš sve ljude u svim dolinama naše planete„, naveo je u poslanici Hočevar.
Božić se slavi i 420 kilometara iznad planete
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, koji simbolizuje dolazak sina Božjeg na zemlju, vernici proslavljaju širom planete ali i na međunarodnoj svemirskoj stanici, udaljenoj 420 kilometara od zemlje.
Radost praznika rođenja Isusa Hrista, kako prenosi CNBC, širi se i na Antarktiku gde postoji 70 različitih istraživačkih stanica u kojima rade ljudi iz 29 zemalja.
U hrišćanstvu se veruje da je Isus Hristos rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka ka zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema, te da je njegovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu, čime je ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja.
U katoličkim crkvama širom sveta tokom protekle noći služena je ponoćna misa, a misu u Beogradu u katedrali Uznesenja Blažene Đevice Marije predvodio je nadbiskup i metropolit Stanislav Hočevar koji će danas, na Božic služiti u Crkvi svetog Ante u 10 sati.