Čačak – Krilaticu „Pas je čovekov najbolji prijatelj“, na svom primeru pokazuje i Čačanin Predrag Jeković, profesionalni trener pasa. Ljubav prema ovim životinjama rodila se u random detinjstvu, a dresurom se bavi gotovo celu deceniju. Jeković kaže da njegov cilj nije samo da obuči kućnog ljubimca, već i da edukuje vlasnika.
„Kada postanete osoba kojoj će vaš pas verovati, on će vas i poslušati, jer to želi i voli. Kada razumete govor tela vašeg psa, obuka vašeg ljubimca postaje uživanje“, otkriva nam tajne humane obuke pasa, trener Jeković.
„Sama reč humani dreser znači da u obuci koristim metode koje su najprirodnije, sve na bazi pohvala kada pas radi dobro i opomena kad pas greši. Suština same dresure nije puko učenje komandi, koje će pas da izvršava, već je dresura niz vežbi preko kojih pokazujemo psu da treba da sluša. Preko njih postižemo psihičku stabilnost kod pasa. Inače, nikada nije rano za uvođenje novih navika kod pasa i sama obuka traje mesec dana, zatim nakon nje vlasnici dođu po svog psa i dobijaju instrukcije kako da nastave da rade sa svojim ljubimcem naredna dva meseca. To je neophodno jer je to period potreban za trajno uvođenje novih navika kod pasa i on ukupnotraje tri meseca.“ U toku obuke, objašnjava Jeković, pas ne sme da napravi nijedan samostalni korak, i ne razume dovoljno dobro našu reč, već prati gest i pokret. „U obuci je jako bitno da nema osmeha trenera, jer to pas doživljava kao poziv na igru. Svaka komanda pokazuje se rukama, i jako je bitna njihova doslednost.“
Ovaj iskusni trener pasa upoređuje obuku kućnih ljubimaca sa vaspitanjem dece. Nije dovoljno samo hraniti i voleti dete i i očekivati da bude poslušno, niti ćemo na taj način odgajiti dobrog čoveka. Tako je i kod pasa, od najranijih dana kada pas stigne u našu kuću, moramo početi sa uvođenjem novih navika. Mora se raditi na socijalizaciji.
„Za svaki problem koji se javi kod naših kućnih ljubimaca, odgovoran je vlasnik kao razumno biće. To je vlasnička neodgovornost, kada šetaju recimo psa bez korpe, jer bez obzira koliko poznajete svog psa i da nikoga neće da povredi, niko nije dužan da razmišlja da li će vaš pas nekoga ujesti ili ne. Najteži deo obuke je svakako u prvim danima kada dođe pas koji nikada nije bio u boksu, na povocu, to mu teško pada, kada mora da sluša i sa njima se u prvim danima radi postepeno, korak po korak. Tako se lagano uvodi u režim da on mora da sluša vlasnika.“
Imanje u obližnjem čačanskom selu Vranići predstavlja mu pravu oazu mira. U prirodnom okruženju Centar za obuku pasa, okuplja uglavnom mlade pse svih rasa, a najzastupljeniji su belgijski ovčari, američki stafordi, labradori, retriveri i nemački ovčari. Predrag sa primetnom setom na licu, navodi, da je najteži trenutak obuke rastajanje sa ljubimcem po završenoj dresuri.
„Svaki pas koji dođe na obuku, dođe sa određenim problemima, npr. vlasnici ne mogu da ih šetaju, kopaju rupe po dvorištu, skaču na ljude, raznose obuću, neki su, zbog svoje hiperaktivnosti, i agresivni. U prvim danima dresure, rad sa njima je težak, ali kako vreme odmiče i nakon mesec već postaju poslušni i lepo se ponašaju. Ali, meni je zaista najteže, kada pas odlazi. Neki odu i u inostranstvo, pa i nemam više mogućnosti da ih vidim. Ali u stalnom sam kontaktu sa vlasnicima i drago mi je da njihovi ljubimci napreduju. Inače, dolaze mi psi iz svih krajeva Srbije, iz Crne Gore, Slovenije, Beča. Dovode ih ljudi koji imaju poverenje i koji znaju da će dobiti korisne savete uz obuku.“
I upravo jedan takav Jekov klijent, Vladan Gajić stigao je iz Lazarevca kako bi dobio stručne savete za svog ljubimca, i ostavio ga u sigurnim i veštim rukama. On je ovog proleća doveo petomesečno štene nemačkog ovčara, po prirodi jako neobuzdano i nemirno. Zanimljivo da se Gajić bavi gajenjem vinove loze i cilj mu je bio da njegov ovčar ima ulogu čuvara vinograda. To je i ostvario , zahvljujući kvalitetnoj obuci o kojoj nam je preneo utiske.
„Znate kako, moj pas je bio izuzetno nestašan i neposlušan i nisam mogao da ga obuzdam, a nakon obuke, verujte, razlika je kao nebo i zemlja. Imamo vinograd na 45 ari i bio mi je potreban pas čuvar, kao i ljubimac. Njegova osnovna uloga je da čuva vinograd, koju će uskoro i početi da obavlja. Trenutno izvodimo vežebe odbrane i napada, što je drugi nivo obuke. Sada ne može svako i na da uđe u dvorište, jer pas čuva i gazdu i vinograde“, priča nam Gajić o svom petnaestomesečnom ljubimcu, koji je nakon održane obuke u Vranićima, sada na vežbama koje nastavlja na svom gazdinstvu.
Inače, vremenski uslovi ne utiču na kvalitet obuke , koja se ne izvodi samo leti na visokim temperaturama, već se sa psima radi ujutro i u popodnevnim satima. Dresura se izvodi i zimi kada nema padavina, a idealni uslovi su jesenji i prolećni period.
I dok završavamo razgovor, tamno nebo spušta se na grad i najavljuje kišu, naš sagovornik užurbano kreće u svoju oazu, sa vidnim sjajem u očima. Uz topli osmeh se pozdravlja: „Oprostite, kiša se sprema, žurim kod svojih prijatelja u Vraniće.“
Novinar: Svetlana Vučković, fotografije: Aleksandar Alempijević