Od početka januara slušamo različite stavove opozicionih lidera, da li bi trebalo prihvatati mandate ili ne? Jedni smatraju da će ne prihvatanjem mandata izdejstvovati ponovljene izbore sa povoljnijim uslovima, dok drugi smatraju da će na taj načim izgubiti i ono malo što su dobili, a dobili su samo 65 mandata, svi zajedno.
Naši sagovornici tvrde da je priča o vraćanju mandata od starta bila jeftin politički trik.
„Uložen je veliki novac u propagandu i lobiranje, Djilas nije birao sredstva kako bi napravio što bolji rezultat. On je od početka znao da ne može pobediti ali je želeo što veći broj mandata za svoju stranku. Taj rezultat koji je postigao dolazi iz laži kako se sprema izborna krađa u Srbiji ali glasači nisu naseli na tu propagandu. Odmah po završetku izbora počela je kuknjava kako su predstavnici vladajućih partija organizovano dovozili birače u prestonicu.“
Nezavisni stručnjaci poručuju da sve i da su dovodili birače, na šta imaju pravo, nije mnogo doprinelo rezultatu jer Djilasova lista jednostavno nije imala dovoljno glasova za pobedu.
Tako da priče o vraćanju mandata su jeftine laži od samoga starta kako bi se građani podstakli da izađu na Djilasove proteste koji su bili skromni i suvišni. Pokazali su svu slabost partija koje su majske tragedije iskoristile za sticanje političkih poena u narodu.
Onog momenta kada Djilasovi poslanici polože zakletvu, tada su javno priznali da su lagali o izbornoj krađi i da je to bila samo priča za opravdanje zbog debakla koji je njegova politika doživela na izborima. Nakon toga će neminovno doći i do podela u toj veoma širokoj koaliciju okupljenoj zbog ličnih interesa pojedinaca.
Konstituisanje skupštine se očekuje u februaru i verujemo da će Djilasovi poslanici sesti u klupe i zauzeti pozicije u skupštinskom restoranu, a svojim biračima će ostaviti bledu nadu da će 2027. imati nešto bolji rezultat jer su se, tobože, opredelili za institucialnu borbu.
