Domaće voće i povrće uveliko je na tržištu. Sudeći po cenama u većim gradskim centrima, čini se da kupci nemaju utisak da je ono proizvedeno u ovdašnjim plastenicima, voćnjacima i na njivama. S druge strane, mnogi proizvođači kažu da im je otkupna cena izuzetno niska. Proveravali smo šta se dešava na putu od proizvođača do potrošača i ko u tom lancu najviše zarađuje.
Cene lubenica, dinja, paradajza, kajsija, nektarina, po pravilu bi trebalo da budu više nego kada dospeju u punu sezonu. Međutim, godinama unazad utisak potrošača je da se cene voća i povrća tokom čitave sezone ne menjaju.
I dok se u pojedinim delovima zemlje na pijacama i u marketima, na primer, paradajz i paprika prodaju i po 200 dinara za kilogram, proizvođači kažu da je otkupna cena izuzetno niska. Slično je i sa ostalim voćem i povrćem.
– Mnogo se ulaže, mnogo se trudimo, ali ostane vrlo malo ove godine, rekla je Marina Stanisavljević, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.
– Šta prodamo na malo tu je cena veća. Šta ne možemo prodamo na veliko nakupcima, navela je Snežana Mihajlović, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.
U Privrednoj komori Srbije kažu da bi udruživanje moglo da reši problem niskih otkupnih i visokih prodajnih cena, jer se tada smanjuje broj posrednika koji se javljaju u lancu od proizvođača do potrošača.
– Tu je specifična povrtarska proizvodnja gde nemate puno organizovanih proizvođača, gde nemate velikih zadruga koje organizuju proizvodnju i nastupaju na tržištu kao jedan ponuđač robe koji može da diktira i kvalitet i druge uslove, naveo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
Dodao je da se u toj situaciji pojavljuje prostor gde mogu da se pojave međuposrednici koji će organizovati sakupljanje sa većeg broja i oni su ti koji dalje pregovaraju i prodaju robu i dodaju određenu cenu prozvodu koja bi mogla da se izbegne drugačijom organizacijom proizvodnje.
Pandemija koronavirusa dovela je i do poskupljenja hrane. Podaci Organizacije za poljoprivredu i hranu pokazuju da su poljoprivredni proizvodi u proseku skuplji za više od 30 posto.
Najveći poremećaj na tržištu vidi se kod ratarskih kultura, pre svega, kod soje i kukuruza, jer velike zemlje poput Kine i Amerike prave zalihe.
S druge strane, i navike potrošača utiču na povećanje cena voća i povrća, jer se poslednjih godinu i po dana mnogi okreću zdravijim načinima ishrane.