Cena voća i povrća i višestruko se uveća od njive do trpeze – ko u tom lancu najviše zarađuje

Ilustracija, Foto: Pixabay

Domaće voće i povrće uveliko je na tržištu. Sudeći po cenama u većim gradskim centrima, čini se da kupci nemaju utisak da je ono proizvedeno u ovdašnjim plastenicima, voćnjacima i na njivama. S druge strane, mnogi proizvođači kažu da im je otkupna cena izuzetno niska. Proveravali smo šta se dešava na putu od proizvođača do potrošača i ko u tom lancu najviše zarađuje.

Cene lubenica, dinja, paradajza, kajsija, nektarina, po pravilu bi trebalo da budu više nego kada dospeju u punu sezonu. Međutim, godinama unazad utisak potrošača je da se cene voća i povrća tokom čitave sezone ne menjaju.

I dok se u pojedinim delovima zemlje na pijacama i u marketima, na primer, paradajz i paprika prodaju i po 200 dinara za kilogram, proizvođači kažu da je otkupna cena izuzetno niska. Slično je i sa ostalim voćem i povrćem.

Mnogo se ulaže, mnogo se trudimo, ali ostane vrlo malo ove godine, rekla je Marina Stanisavljević, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.

– Šta prodamo na malo tu je cena veća. Šta ne možemo prodamo na veliko nakupcima, navela je Snežana Mihajlović, poljoprivredni proizvođač iz Pejkovca.

U Privrednoj komori Srbije kažu da bi udruživanje moglo da reši problem niskih otkupnih i visokih prodajnih cena, jer se tada smanjuje broj posrednika koji se javljaju u lancu od proizvođača do potrošača.

Tu je specifična povrtarska proizvodnja gde nemate puno organizovanih proizvođača, gde nemate velikih zadruga koje organizuju proizvodnju i nastupaju na tržištu kao jedan ponuđač robe koji može da diktira i kvalitet i druge uslove, naveo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

Dodao je da se u toj situaciji pojavljuje prostor gde mogu da se pojave međuposrednici koji će organizovati sakupljanje sa većeg broja i oni su ti koji dalje pregovaraju i prodaju robu i dodaju određenu cenu prozvodu koja bi mogla da se izbegne drugačijom organizacijom proizvodnje.

Pandemija koronavirusa dovela je i do poskupljenja hrane. Podaci Organizacije za poljoprivredu i hranu pokazuju da su poljoprivredni proizvodi u proseku skuplji za više od 30 posto.

Najveći poremećaj na tržištu vidi se kod ratarskih kultura, pre svega, kod soje i kukuruza, jer velike zemlje poput Kine i Amerike prave zalihe.

S druge strane, i navike potrošača utiču na povećanje cena voća i povrća, jer se poslednjih godinu i po dana mnogi okreću zdravijim načinima ishrane.

IZVORRTS.rs
Dobro došli na portal Direkt.rs, preuzimanje svih vesti je dozvoljeno uz navođenje izvora. Molimo Vas da nas kontaktirate za označavanje autora ili uklanjanje fotografija na direkt.rs@gmail.com. Svi komentari koji budu poslati moraju biti pregledani od strane administratora. Uvredljivi komentari biće odmah izbrisani, dok ostali komentari mogu biti uređeni ili cenzurisani zavisno od njihovog sadržaja.