Očekuju nas sve vrelija leta i sve ekstremniji oblici vremenskih nepogoda, bile to oluje, suše, poplave ili požari, kaže dr Vladimir Đurđević, klimatolog.
Đurđević, koji je i redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za Blic, kaže da nije iznenađen tom činjenicom, i ne samo on, već i mnogobrojni istraživači širom sveta koji se već decenijama bave klimatskim promenama i koji znaju da nas ovakav rasplet situacije neizbežno očekuje.
Prema njegovim rečima, nisu na vreme preduzeti neophodni koraci da se proces klimatskih promena zaustavi.
„Neophodni koraci su naravno, na prvom mestu napuštanje uglja, nafte i gasa kao primarnih energenata, koji već decenijama, tačnije više od jednog veka, dominantno definišu proces proizvodnje energije. Međutim, čak i danas se, i pored svog znanja koje imamo, proces napuštanja ovih energenata tek nazire na horizontu“, istakao je on.
Podsetio je na Sukija Manabea, japanskog meteorologa, koji je 2021. dobio Nobelovu nagradu iz fizike, za radove koje je objavio krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih a u kojima je više nego uspešno, predvideo klimatske promene kojima danas svedočimo.
„Skoro sasvim izvesno, a da bismo razumeli zašto, moramo da se vratimo na ugalj, naftu i gas. Tokom sagorevanja ovih energenata emituje se ugljen-dioksid, tako da je zbog njihovog sagorevanja tokom poslednjih 150 godina čovečanstvo povećalo koncentraciju ovog gasa u atmosferi za više od 50%. Ovo je dovelo do zagrevanja planete, jer ugljen-dioksid je drugi najvažniji gas efekta staklene bašte, koji ovom efektu doprinosi sa nešto više od 25%. Zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida, planeta je danas toplija, u proseku za jedan stepen. Sve zemlje sveta su potpisale Pariski sporazum, u kome stoji da bi proces daljeg zagrevanja morao ostati ispod dva stepena, ukoliko želimo da klima na planeti ostane relativno stabilna, i ukoliko želimo da broj i intenzitet ekstremnih događaja ne postane ‘nepodnošljiv’“, objašnjava on.
„Zaustavljanje temperature znači da treba da prestanemo da emitujemo ugljen-dioksid, jer sve dok nastavljamo da dodajemo ovaj gas u atmosferu planeta će biti sve toplija. Napuštanje uglja, nafte i gasa nije jednostavan zadatak, i procena je da nam, kao globalnom društvu potrebno najmanje oko 30 godina da bismo ovaj zadatak ispunili. Drugačije rečeno, ako želimo da zaustavimo klimatske promene na granici od dva stepena, potrebno je da do 2050. prestanemo da koristimo ove energente. Ako se dogodi ovaj najoptimističniji scenario napuštanja fosilnih goriva, globalno zagrevanje će se zaustaviti na dva stepena, što u odnosu na trenutni nivo zagrevanja znači dodatnih jedan stepen zagrevanja do 2050“, rekao je dalje Đurđević.
„Ukratko, u narednih 30 godina u najboljem slučaju videćemo isto zagrevanje, od jednog stepena, kojem smo svedočili u poslednjih 150 godina. Iz ovih činjenica jasno je da će ceo proces da se ubrzava u narednim decenijama. Da se vratimo na 45 stepeni. U Srbiji je 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci izmeren apsolutni maksimum za našu zemlju od 44,9 Celzijusa. S obzirom da je izvesno da nas u narednih 30 godina očekuje dodatno globalno zagrevanje od jedan stepen, skoro je izvesno da ćemo u Srbiji osmotriti i temperature preko 45 stepeni. U svakom slučaju pred nama je mnogo vrelih leta, a leta koja su za nama pamtićemo kao uočljivo blaža i prijatnija od onih koja ćemo imati u budućnosti. U godinama koje dolaze promene će biti sve vidljivije iz decenije u deceniju“, naveo je.
Raste vodostaj za četiri dana Đurđević je, jutros, gostujući na RTS-u, rekao je da će talas visokog vodostaja stići u Srbiju u naredna četiri dana.
„Mislim da će nivo Save u Beogradu porasti za dva metra, ali smo daleko od nivoa koji se smatraju pripremom za odbranu od poplava, od redovne i vanredne odbrane od poplava“, kaže on.
Dodaje da imamo dovoljno prostora u rečnom koritu da primimo i više vode nego što će doći za četiri dana. „Kad će biti vrh talasa visokog vodostaja je pitanje, ali će u narednih šest-sedam dana da se smiri situacija“, napominje klimatolog.
Objašnjava da Sava na svom toku ima više retenzija, odnosno mesta gde može voda da se ispusti, neki put planski a neki put to priroda sama radi.
Te retenzije mogu da prikupe veliku količinu vode i da smanje poplavni talas u trenutku kada dođe do Beograda ili kada bude kod Šapca i Sremske Mitrovice.
„Nije situacija toliko kritična da budemo posebno zabrinuti, treba pratiti neuobičajene situacije ili stanja“, podvukao je Đurđević.
Prema njegovim rečima, Sava je velika reka, taj talas dugo putuje. „Imamo vremena da reagujemo ako se nešto slučajno promeni. Možemo biti sigurni da ništa strašno neće da se desi“, zaključio je Đurđević.
