Nadica Niketić je majka dvoje dece, zaposlena je u Službi Hitne medicinske pomoći u Domu zdravlja Čačak, odbornik je u Skupštini grada. U najzahtevnijim trenucima pandemije koronavirusa radila je u crvenoj kovid zoni.
Kako vidi svoj posao, profesiju, politiku i život na selu, pročitajte u ostatku teksta.
Čime se baviš i kako sve to uspevaš da uskladiš sa tim što si majka dvoje dece?
Po struci sam medicinski tehničar i zaposlena sam u službi Hitne pomoći, takođe sam majka dvoje dece i odbornik u Skupštini grada. U poslednje vreme sam svoju pažnju posvetila profesionalnom usavršavanju, tako sam se opet našla u školskoj klupi, na strukovnim studijama.
U pravu ste, nije lako danas postići sve što želite sa ubrzanim tempom koji nam život nameće i ponekad je iscrpljujuće, ali ako se bavite oblastima koje vas istinski interesuju nekako se uvek postigne balans na kraju.
Zašto si se odlučila za medicinu?
Medicina me interesovala od malih nogu, pre svega ljubav prema ljudima i humanost koju su mi preneli moji roditelji i porodica, to se nekako zadržalo do samog momenta kada sam odlučivala šta će biti moj životni poziv i ne bih to menjala.
Kakvo je iskustvo raditi u COVID zoni?
Raditi u crvenoj zoni svakako je bilo izazovno ovih gotovo godinu i po dana. Moja generacija kolega doktora i svih drugih medicinskih radnika nije imala puno prostora za razmišljanje u ovim novonastalim okolnostima. Svi zajedno imali smo jedan veliki ispit naše profesije kao takve i s ponosom mogu da kažem da smo ga položili. Bilo je izuzetno teških momenata ali smo ih prevazilazili zajednički vodeći se principom da mi moramo da se održimo kao stabilan oslonac u celoj ovoj situaciji koja je nadam se uskoro potpuno iza nas.
Odbornik si u Skupštini grada, da li bi preporučila mladima da se bave politikom?
Tako je, politika je do mene stigla sticajem okolnosti i tu sam isključivo da bih napravila pa čak i najmanji korak ka boljem sutra za sve nas. Mladima bih preporučila da ukoliko ih politika interesuje idu napred prema tome držeći na umu da su na tom putu na usluzi svojim sugrađanima i da rade za zajednički viši cilj.
Živiš na selu, da li je mladima život na selu težak?
Život na selu, kao i Život u gradu ima svoje prednosti i mane. Život na selu zahteva disciplinu red i rad. Ali isto tako nudi Vam suživot sa prirodom i u njemu možete uočiti veće gajenje onih starih vrednosti poput empatije, pomaganja drugima, dobrih komšijskh odnosa i osećaja pripadnosti. Naravno važno je znati šta je vaša mera i u skladu sa tim se opredeliti. Pozitivna strana ove krize izazvane pandemijom virusa Covid19 je što su mnogi ljudi uvideli značaj prirode i sela i što će možda seoski tiruzam i sve ono što selo nudi ponovo da oživi.
Gde vidiš sebe za 5 godina?
Sebe za 5 godina vidim pre svega u svojoj zemlji, Srbiji. Vidim se u prosperitetnijoj, još stabilnijoj i srećnijoj Srbiji. Kao zadovoljnu zenu koja se razvija u zadovoljnom drustvu koje zajednički korača ka boljem sutra.
