Влада Србије усвојила је Уредбу о проглашењу предела изузетних одлика „Планина Јелица“ ради очувања геолошке, биолошке, предеоне разноврсности, културно-историјског наслеђа и атрактивних морфолошких особености.
За ово заштићено подручје, које се налази на територији Чачка, Краљева и Лучана, утврђен је режим заштите првог, другог и трећег степена.
Планина Јелица, ,,Предео изузетних одлика“ је заштићено подручје, смештено у крајњим североисточним деловима Старовлашко-рашке регије, између Драгачевске потолине и Чачанско-краљевачке котлине. Јелица има динарски правац пружања, северозапад-југоисток у дужини од око 30km.
Као планинска регија југозападне и западне Србије, Јелица има облик греде и засечена је бројним речним долинама, изнад којих се издиже неколико врхова преко 800m надморске висине. Највиши врх Јелице је Црна стена, 929 m надморске висине, док су остали већи врхови: Небош (894 m), Вериње (874m), Градина (849m), Стјеник (825m) и Рајачки вис (818m).
Подручје је сложене геолошке грађе и претежно је изграђено од метаморфних стена, магматита, као и од седимената кенозојске старости. Захваљујући специфичној геолошкој грађи, педолошком покривачу, специфичности климе, богатству вода, омогућен је опстанак разноврсног биљног и животињског света.
Највећи део планине Јелице прекривен је шумском вегетацијом (присутно је око 60 дрвенастих и жбунастих врста дрвећа). Најнижи појас чине претежно шуме храста сладуна и цера, а у увалама и на стрмим осојним странама брдска букова шума. На већим надморским висинама (изнад 800m) преовлађује планинска букова шума.
Заштићеном подручју посебну вредност дају заштићена непокретна културна добра: споменик културе Манастир Стијеник (Бањица), споменик културе од великог значаја Црква Светог Николе у Јежевици и археолошко налазиште Градина у Грабу, као и археолошки локалитети: Црквине (Бањица) и Манастир (шума изнад манастира Стијеник).