Izgradnja autoputeva nametnula je temu eksproprijacije o kojoj građani malo znaju, a to neznanje skupo plaćaju. Kako bismo ovu temu približili građanima, kontaktirali smo advokata Uroša Besedića.
Današnji intervju ima za cilj da informiše građane o njihovim pravima na temu eksproprijacije. Šta raditi kada do nje dođe?
interesa se donese rešenje kojim se ekpropriše nepokretnost, ne postoji mogućnost sprečavanja promene imaoca prava koja se vrši u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave (JLS) u zavisnosti od toga ko je korisnik eksproprijacije.
Da li građani mogu sprečiti da država uđe u posed nepokretnosti koja se ekspopriše, a da pritom još uvek nije isplaćena cena eksporpisane nepokretnosti?
Kod poptune eksporijacije, danom pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja se sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti, odnosno privatna svojina postaje javna svojina, a samim tim raniji imalac prava jedino može potraživati naknadu za eksproprisanu nepokretnost koja je oduzeta u javnom interesu. Shodno tome jedini pravni mehanizam koji bi mogao da zadrži ulazak države ili jedinice lokalne samouprave u posed eksproprisane nepokretnosti jeste izjavljivanje žalbe protiv rešenja o eksproprijaciji kojom se zadržava nastupanje pravnosnažnosti rešenja.
Koji je najbrži način da građani naplate svoje eksproprisane nepokretnosti?
Pre svega moramo istaći činjenicu da se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost sprovodi nakon što rešenje kojim je eksproprisana nepokretnost postane pravnosnažo. Organ jedinice lokalne samouprave koji sprovodi postupak eksproprijacije dalje vodi postupak radi postizanja sporazuma o naknadi. Ukoliko u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije i raniji sopstvenik ne postignu sporazum, jedinica lokalne samouprave dostavlja nadležnom osnovnom sudu pravnosnažno rešenje o eksproprijaciji sa kompletnim spisima predmeta radi određivanja naknade. Nakon što jedinica lokalne samouprave dostavi sudu spise, postupak se dalje vodi kao vanparnični u kojem se visina vrednosti eksporprisane nepokretnosti sa svim njenim pripacima određuje nakon obavljenog veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke. Shodno navedenom, najbrži način da građani ostvare pravo na naknadu za eksproprisanu nepokretnost svakako jeste da pred jedinicom lokalne samouprave zaključe sporazum o naknadi. Međutim, svedoci smo činjenice da su ponuđene naknade pred jedincama lokalnih samouprava bile isuviše niske, što je prinudilo građane da vode sudski postupak određivanja nadoknade čime je produžen vremenski rok isplate naknade za eksporprisane nepokretnosti.
Da li smatrate da bi građani trebalo da vode sudske postupke ili da svoje pravo ostvaruju na brži način pred jedinicom lokalne samouprave?
Moj predlog za građane je da se informišu o visini tržišne vrednosti nepokretnosti koja se ekspropriše, jer je zakonom propisano da naknada ne može biti niža od tržišne vrednosti, pa u zavisnosti od ponude da se odluče da li će zaključiti sporazum ili ući u sudski postupak. Moje dosadašnje iskustvo je vrlo pozitivno po pitanju eksproprijacija koje se vrše u korist grada Čačka (na primer) kao korisnika eksproprijacije, jer ponude prate realnu tržišnu vrednost nepokretnosti, pa u tom slučaju nema potrebe za daljim vođenjem sudskih postupka radi određivanja visine naknade.
Na kraju možemo zaključiti da u zavisnosti od konkretnog slučaja zavisi da li će raniji sopstvenici pravo na naknadu ostvariti pred jedinicom lokalne samouprave ili pred nadležnim sudom.
