Поводом срамотне објаве на ФБ страници Дневна доза просечног Чачанина, Градски одбор СНС Чачак издао је саопштење:
Како јефтин интернет и недостатак васпитања утичу на људски ум, најбоље показује објава Павла Јелeсијевића, који је по занимању „активиста са друштвених мрежа“. Никога више у Чачку, граду паметних, честитих и способних људи, граду хероја, уметности, привреде и наравно кошарке, не чуди када човек без биографије, са лапидарном лакоћом пљуне на своје суграђане, па чак и оне највеће, а један од бројних је свакако Радмило Мишовић. Никога не чуди, али се на глупости не ћути. Зато износимо кратко поређење, без намере да било шта сугеришемо, а Чачани ће већ сами донети закључак.
1. Радмило (довољно да сви знају о коме се ради): Играо је за први тим КК „Борац“ дуже од 20 година и био дуго година капитен тима. За 12 сезона у Првој савезној лиги СФРЈ постигао је више од 7. 000 кошева (без тројки). Пет пута је био најбољи стрелац Прве лиге, био је капитен тима када је остварен највећи успех – четврто место у Првој лиги и пласман у Куп Радивоја Кораћа у сезони 1972/73. Наступао је за репрезентацију Југославије. Био је играч, тренер, шеф стручног штаба, директор и председник КК „Борац“. Био је члан Управног одбора КСС. За заслуге у спорту и људске вредности добио је Октобарску награду града Чачка 1973. године. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем. Неколико пута је проглашаван за најбољег спортисту Чачка. Проглашен је и за најбољег спортисту града Чачка у 20. веку. Био је и остао „Маршал са Мораве“, јер су га Чачани увек волели и поштовали. Више од четири деценије је провео у хали крај Мораве, храму кошарке, играо са великанима, оставио неизбрисив траг, а његов осликан лик је данас под сводовима дворане и њему се клања сваки познавалац кошарке који се нађе на трибинама, без обзира из ког дела Србије или света долази. Нема љубитеља кошарке који не зна да је носио број 11 на свом дресу. Није дозвољавао ником да се меша у његове животне одлуке, увек је сам бирао свој пут и то чини и данас са својих 80 година, испуњених огромним искуством и љубављу према Чачку и Србији.
2. Павле Јелесијевић: Активиста са друштвених мрежа.
Сигурни смо да легендарни Радмило Мишовић заслужује да хала крај Мораве носи његово име, као што смо сигурни да се по „просечнима“ ништа неће звати и да њихово присуство у хали никоме неће недостајати.
