Svetski izveštaj o sreći daje godišnju rang-listu raspoloženja širom sveta, i prvi put je podelio podatke po starosnoj grupi.
Prosečna sreća mladih je u padu širom Zapada, pokazuje lista. Jedna od promena je to da SAD nisu među prvih 20 najsrećnijih zemalja u celini, prvi put od početka ove vrste izveštavanja.
Litvanija je zauzela prvo mesto među mladima, a njeni stanovnici koji su mlađi od 30 godina svoju sreću ocenjuju u proseku sa ocenom 7,6 na skali od 10.
Na drugom i trećem mestu su Izrael i Srbija. Sedam godina zaredom, Finska se nalazi na prvom mestu po ukupnoj sreći. Međutim, gledajući samo mlade ljude, zauzima sedmo mesto.
Velika Britanija je zauzela 32. mesto za mlade, a SAD na 62. mestu.
Mladi ljudi u SAD i Kanadi doživljavaju nezadovoljstvo u velikom broju oblasti, rekla je urednica izveštaja dr Lara Aknin za Bi-Bi-Si.
„Manja sreća koju prijavljuju mladi (mlađi od 30 godina) u Sjedinjenim Državama i Kanadi povezana je sa nižim nivoom zadovoljstva u socijalnoj podršci, nižim zadovoljstvom životnim uslovima, većim stresom i anksioznošću, manjim poverenjem u vladu i većom percepcijom korupcije“, objasnila je dr Ankin.
Gledajući sveukupno rangiranje, lista prvih 10 zemalja skoro da je ostala ista kao i pre pandemije koronavirusa.
Finska zauzima prvo mesto, Danska je blizu, a svih pet skandinavskih zemalja u prvih 10.
U narednih 10, postoji veći pomak, a neke istočnoevropske zemlje poput Češke, Litvanije i Slovenije više uživaju u sreći.
Velika Britanija je u prvih 20, slede SAD na 23. mestu, što je osam mesta niže nego prošle godine.
Generacija kao faktor
Upoređujući generacije, izveštaj je otkrio da su oni rođeni pre 1965. u proseku srećniji od onih rođenih od 1980. godine.
Izveštaj je u grupi milenijalaca otkrio da je ocena sreće opadala sa svakom godinom života, dok je zadovoljstvo kod generacije bebi-bumera raslo sa godinama.
Lista prvih 10 zemalja po faktoru sreće, skoro da je ostala ista kao i pre pandemije koronavirusa.
Profesor Žan-Emanuel de Nev, direktor Oksfordskog centra za istraživanje dobrobiti i još jedan urednik Svetskog izveštaja o sreći, rekao je da bi istraživanje trebalo da bude alarm za kreatore politike: „Dokumentovali smo zabrinjavajuće padove osećanja sreće, posebno u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi“.
Mika Makitalo, izvršni direktor kompanije „Hepiornot“ koja pomaže preduzećima da mere zadovoljstvo kupaca, rekao je da je uspeh njegove zemlje posledica osećaja društvenog poverenja i zdrave ravnoteže između poslovnog i privatnog života.
„Posao je ograničen na radno vreme i ljudi uživaju u svom slobodnom vremenu, što znači da vole svoje hobije, stvari koje rade uveče – a godišnji odmori su četiri-šest nedelja – tako da ljudi mogu da provode vreme u prirodi radeći stvari u kojima uživaju“, rekao je Makitalo.
Kada je reč o starijoj populaciji, Danska je bila na vrhu liste sreće za one od 60 i više godina, a slede je njeni uobičajeni nordijski susedi. SAD su zauzele 10, a Velika Britanija 20. mesto.
U Indiji, istraživači su otkrili da što je osoba starija, to je zadovoljnija životom. Na drugom kraju skale, zemlje sa najnesrećnijim stanovništvom su Avganistan i Liban.
Izveštaj je takođe otkrio da su na globalnom nivou, mlade žene najsrećnija grupa ljudi. Stariji ljudi su bili najsrećnija grupa stanovništva u Kini.