U kalendaru Srpske pravoslavne crkve danas se proslavlja jesenji Krstovdan, dan kada je carica Jelena pronašla krst na kojem je razapet Isus Hrist. Vernici se tokom današnjeg dana pridržavaju posta, a bere se i posvećuje bosiljak.
Prema predanju, 326. godine pre nove ere carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.
Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak.
Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a, ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti „oskudna i bolešljiva“.