NACIONALNI TIM ZA PREPOROD SELA SRBIJE: Proizvodnja voćnih rakija je neiskorišćen potencijal

Foto: MojTrg

Nacionalni tim za preporod sela Srbije danas je povratnicima iz inostranstva poručio da proizvodnja jakih alkoholnih pića u svojim destilerijama, posebno srpske rakije šljivovice prepečenice, može da bude veoma isplativ posao.

Povodom sve većeg broja pitanja povratnika iz inostranstva u koji posao da ulože svoj novac dok se povećava realna neizvesnost zbog pandemije virusa korona, kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su konsultovali stručnjaka za jaka alkoholna pića Ninoslava Nikićevića.

Oni su istakli da su za gajenje šljive i proizvodnju rakije od tog voća izuzetni mikroklimatski uslovi: mineralni sastav zemljišta, strujanje vetrova, broj sunčanih i kišnih dana, a viševekovna tradicija učinila je da je Srbija po prepečenici poznato u čitavom svetu.

Кrkobabić je istakao da bi Srbija što pre trebalo na pravi način da iskoristi svoje blago srpsku šljivovu rakiju – prepečenicu za medjunarodnu afirmaciju i isplativ plasman na najboljim tržištima širom sveta.

– Činjenica da medjunarodni stručnjaci srpsku šljivovu rakiju prepečenicu, uz francuski konjak i škotski malt viski, smatraju najkvalitetnijim i najsavršenijim jakim alkoholnim pićem na svetu, a da istovremeno naše prepečenice nema u fri šopovima i drugim uglednim prodavnicama širom sveta uz oznaku ‘Made in Serbia’, opomena je da Srbija mora što pre medjunarodno da zaštiti tehnologiju proizvodnje i geografsko poreklo svoje najpoznatije voćne rakije, rekao je Krkobabić.

Dodao je da, pošto Srbija, a ranije ni SFRJ, nije zaštitila srpsku šljivovicu prepečenicu, mnoge zemlje EU, medju kojima Nemačka, Češka, Slovačka, Italija, Slovenija, Austrija i Hrvatska proizvode i izvoze šljivovicu prepečenicu u zemlje EU i van nje.

Кrkobabić je ocenio da domaći mali i srednji proizvodjači rakija u svojim destilerijama moraju, uz primenu visokotehnoloških naučnih postupaka da obezbede i kvalitet i kvantitet i kontinuitet kako bi svet više vrednovao taj naš vrhunski proizvod.

Preporučio je da staru srpsku šljivovu prepečenicu nikako ne bi trebalo prodavati u rinfuznom stanju po niskoj ceni od 1-1,5 evra, već je izvoziti u atraktivnoj staklenoj ambalaži po ceni od oko 10 evra za litar.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 613 registrovanih proizvodjača jakih alkoholnih pića (JAP) u 2019. godini proizveli su 33,7 miliona litara, što je povećanje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Veliki je broj individualnih proizvodjača koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe, a procena je da ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50-60 miliona litara, od čega je najveća proizvodnja u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.

Srbija je u 2019. godini izvezla 2.823 tone jakog alkoholnog pića, u vrednosti od 14,5 miliona dolara. Najveći je izvoz šljivovice 4,8 miliona dolara, što predstavlja 33 odsto ukupnog izvoza JAP.

Najviše šljivovice i drugih voćnih rakija izvezeno je u Crnu Goru, BiH, a samo šljivovice u Nemačku, Hrvatsku, Holandiju, Grčku, SAD, Švajcarsku i Australiju.

U 2019. godini uvezeno je oko 3.442 tone JAP u vrednosti 15,5 miliona dolara.

Ninoslav Nikićević, jedini u svetu koji je doktorirao na proizvodnji šljivovice prepečenice od požegače, i godinama stalni član medjunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića na medjunarodnim sajmovima, rekao je da bi se medju medjunarodno zaštićenim tehnologijama, sa predznakom srpska, mogle naći i: dunjevača, travarica, malinovača, kajsijevača, kupinovača, lozovača i srpski ledeni čaj.

Najpoznatiji zaštićeni srpski alkoholni brendovi su: Sokolova rakija, Žuta osa, Кosjerićka šljivovica, Кlekovača BB…

U Srbiji se proizvode svi tipovi jakih alkoholnih pića, najviše voćne rakije. Prednjači šljivova prepečenica, a slede je: dunjevača, vilijamovka, kajsijevača, jabukovača, poslednjih godina sve više malinovača i kupinovača i od groždjanih rakija lozovača.

Dosta su zastupljene travarice iz grupacije specijalnih rakija, gorki likeri, medice, liker tipa šeri brendija, bermeti, i u poslednje vreme džin – od žestokih jakih alkoholnih pića.

Prema računici Nikićevića, Srbija bi mogla svake godine za izvoz da pripremi voćne rakije u iznosu od 475 miliona evra, prvenstveno šljivove prepečenice, a zatim dunjevače, kajsijevače, vilijamovke, malinovače, lozovače i travarica.

Da je proizvodnja jakih alkoholnih pića veoma isplativ posao svedoči „Destilerija Simić“ (250 tona voća u jednom kuvanju), koja u selu Кokošici, opština Bajina Bašta, proizvodi godišnje oko 40.000 litara jakih alkoholnih pića, od čega 96 odsto izvozi u Australiju, Кanadu i Češku. Prosečna izvozna cena po litru je oko osam evra.

Vlasnik destilerije Vladimir Simić je rekao da vraćanje uloženog novca u destileriju počinje posle pete i šeste godine proizvodnje, a troškovi bi bili manji kada bi se proizvodjači rakija udružili i zasadili šljive.

IZVORBeta
Dobro došli na portal Direkt.rs, preuzimanje svih vesti je dozvoljeno uz navođenje izvora. Molimo Vas da nas kontaktirate za označavanje autora ili uklanjanje fotografija na direkt.rs@gmail.com. Svi komentari koji budu poslati moraju biti pregledani od strane administratora. Uvredljivi komentari biće odmah izbrisani, dok ostali komentari mogu biti uređeni ili cenzurisani zavisno od njihovog sadržaja.