Minimalac iz budžeta neće dobiti oko 300.000 radnika?

Ilustracija, Foto: Pixabay

Preko portala Poreske uprave do kraja prošle nedelje prijavilo se 237.000 poslodavaca čijih će preko 1,1 milion zaposlenih dobiti tri minimalne zarade, što je ukupno oko 750 evra za tri meseca po zaposlenom, izjavio je pre dva dana Siniša Mali

Međutim, od Ministarstva finansija, uz opasku da je ministar „rekao sve najvažnije“, juče nismo dobili podatak koliko je firmi među prijavljenima a koliko preduzetnika, niti broj obuhvaćenih radnika u svakoj od te dve kategorije.

40 odsto poslodavaca nije se prijavilo

Prema podacima koje smo dobili od APR-a, prvog radnog dana po uvođenju vanrednog stanja, 16. marta u Srbiji je bilo registrovano 120.746 aktivnih privrednih subjekata i 271.182 aktivna preduzetnika ili ukupno 391.928 poslodavaca, što znači da se gotovo 155.000 ili 40 odsto poslodavaca nije prijavilo za povlačenje ovog novca.

Među njima su i oni koji na ta sredstva nisu imali pravo, poput državnih firmi, finansijskih institucija, osiguravajućih kuća, ali njihov broj ne prelazi trećinu među firmama koje su ostale ispod crte. I broj radnika koji će ostati bez ove podrške države je značajan. Procenjuje se da poslodavci koji angažuju između 250.000 i 300.000 radnika, nisu konkurisali za ova sredstva.

Naime, to je razlika koja se dobija kada se od zvanično 2,18 miliona zaposlenih oduzme broj radnika koji su obuhvaćeni prijavom poslodavaca, ali i 600.000 ljudi iz javnog sektora i nešto iznad 250.000 njih koji rade u državnim preduzećima ili organizacijama koje ne mogu da konkurišu za ovu meru.

– Firme i preduzetnici koji se nisu prijavili, verovatno ne ispunjavaju kriterijume koje propisuje uredba, jer čujem da je tu bilo administrativnih prepreka. Uslov jeste da radnik za koga se traži minimalac mora da bude prijavljen, ali je pitanje šta naši ljudi podrazumevaju pod tim. Nije retkost da se oni vode kao zaposleni na privremenim i povremenim poslovima, a taj status ne omogućava prijavljivanje za državnu pomoć – kaže za Danas Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, i dodaje da, koliko poznaje naše ljude, nema šanse da se ne prijave kad se neki novac deli džabe.

Našim kompanijama najpotrebniji su najavljeni krediti za likvidnost

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da će dobijeni novac za zarade obuhvatiti najveći broj zaposlenih u privatnom sektoru i da će pomoći firmama i preduzetnicima kao malo rasterećenje fonda za zarade, ali ističe da se prilike u poslovanju dugo neće popraviti i da su potrebne dugoročnije mere.

– Trenutno, našim kompanijama najpotrebniji su najavljeni krediti za likvidnost, privrednici najozbiljnije računaju na taj novac bez koga većina još ne planira povratak u hale, ali ni uslovi pod kojima će se to dobijati još nisu propisani. Otežava im planiranje i to što je teško utvrditi stanje u pojedinim sektorima. Naša statistika je u poslednje vreme vrlo čudna, koristi neke metode koje su drugim zemljama potpuno nepoznate, nemoguća su poređen ja a ispada da kod svim pada zaposlenost samo kod nas raste. Plašim se takvih tvrdnji, mislim da su deo izborne kampanje, a ne podaci na osnovu kojih privreda može nešto da planira – kaže Rajić.

IZVORDanas/Kamatica
Dobro došli na portal Direkt.rs, preuzimanje svih vesti je dozvoljeno uz navođenje izvora. Molimo Vas da nas kontaktirate za označavanje autora ili uklanjanje fotografija na direkt.rs@gmail.com. Svi komentari koji budu poslati moraju biti pregledani od strane administratora. Uvredljivi komentari biće odmah izbrisani, dok ostali komentari mogu biti uređeni ili cenzurisani zavisno od njihovog sadržaja.